Mišići karličnog dna često ostaju „nevidljivi“ – i u svakodnevnom razgovoru, i kada govorimo o zdravlju žene. A ipak, oni igraju ključnu ulogu u našoj sposobnosti da kontrolišemo mokrenje i pražnjenje creva, u seksualnoj funkciji, doprinose efikasnom pokretu tela, te može se reći da veoma doprinose kvalitetu svakodnevnog života.
Kada su ovi mišići preterano napeti – stanje koje se stručno zove hipertonus mišića karličnog dna – mogu se javiti razne tegobe: bol u karlici, bol pri polnom odnosu, osećaj stalne napetosti, teškoće pri mokrenju, zatvor, kao i osećaj nelagode koji je teško objasniti.
U poslednje vreme, fizioterapija karličnog dna postaje sve poznatija kao potencijalna pomoć. Ali koliko je zapravo efikasna?
U nastavku vam donosimo pregled šta kažu najnoviji naučni radovi!
Šta je fizioterapija karličnog dna?
To je specijalizovana fizioterapija koja uključuje:
-
manuelne tehnike (blagi pritisci i istezanje mišića),
-
vežbe disanja i opuštanja,
- neuromuskularna reedukacija (vežbe za povezivanje mozga i mišića, kako bi pacijentkinja naučila da aktivira i opusti prave mišiće u pravo vreme),
-
biofidbek (uređaji koji pomažu da osetite kako pravilno aktivirati i opustiti mišiće),
-
edukaciju o tome kako funkcioniše karlično dno.
Šta kažu istraživanja?
Tri naučna rada iz 2021–2024. godine ispitala su uticaj fizioterapije na žene sa hipertonusom karličnog dna – i evo šta su pokazala:
1. Kod nekih žena simptomi se poboljšavaju
Studije beleže da žene često nakon tretmana osećaju:
-
manji bol u karlici,
-
olakšanje pri seksualnom odnosu,
-
manju napetost u mišićima,
-
bolju svesnost tela.
2. Nije čarobni štapić – efekti nisu uvek zagarantovani
Neke od studija su pratile žene sa endometriozom i napetim mišićima karlice. Nakon fizioterapije, nisu primećene velike promene u funkciji mokraćnog sistema, creva ili seksualne funkcije. Ipak, mnoge žene su se osećale bolje, imale su manje bola i veću relaksaciju mišića – što im je olakšalo svakodnevni život.
3. Nema “jedne” terapije za sve
U studijama su korišćene različite tehnike: od masaže, preko vežbi disanja, , vežbi za učenje voljnog opuštanja mišića karličnog dna, do upotrebe specijalizovanih uređaja za biofidbek. Najbolji rezultati su se dobijali kada su tretmani bili individualno prilagođeni, u kombinaciji više metoda i sa stručnim vođstvom.
4. Važnost saradnje – tvoje telo traži timsku brigu!
Važno je naglasiti da je hipertonus mišića karličnog dna složeno stanje, koje često ima više uzroka – fizičkih, hormonskih, emocionalnih, pa čak i neuroloških. Zato njegovo lečenje zahteva multidisciplinarni pristup. Fizioterapija može biti dragocen deo oporavka, ali najbolje rezultate daje kada je deo šireg tima: u saradnji sa ginekologom, gastroenterologom, endokrinologom, neurologom i psihologom. Svaka žena nosi svoju jedinstvenu priču i simptome, i zato se pristup mora graditi pažljivo, celovito i s razumevanjem. Nije sve u mišiću – i telo i um traže da ih čujemo zajedno.
Realno i objektivno: da li vredi pokušati?
🔸 Da – ako imate simptome, a naročito ako imate bol, napetost, bol pri odnosu ili osećaj „zatvorenosti“ u karlici. Terapija može pomoći da se mišići nauče da se opuste i da se vi osećate prijatnije u sopstvenom telu.
🔸 Ali budite svesni ograničenja – trenutno ne postoje čvrsti dokazi da fizioterapija može potpuno rešiti probleme sa mokrenjem, crevima ili seksualnom funkcijom kod svih žena. To ne znači da nije korisna – već da je potrebna strpljivost, individualni pristup u saradnji sa lekarskim timom.
Zaključak: više svesti, manje sramote
Karlično dno je deo vašeg tela kao i svaki drugi. Ako su vaši mišići napeti – to nije vaša greška, i ne mora biti „samo u vašoj glavi“. Fizioterapija vam može pomoći da ih upoznate, razumete i naučite kako da ih opustite. Iako nisu svi efekti garantovani, mnoge žene širom sveta kažu – meni je pomoglo.
Ako razmišljate o tome da potražite pomoć fizioterapeuta za karlično dno, konsultujte ginekologa, urologa i uputiće Vas na terapeuta specijalizovanog za ovu oblast. Vaše telo zaslužuje pažnju – i vi zaslužujete da se u njemu osećate dobro.
Autor: Nevena Miletić, fizioterapeut
