Bol u leđima je jedan od najčešćih razloga zbog kojih ljudi traže medicinsku pomoć. Iako često izaziva strah i zabrinutost, posebno zbog pretpostavke da je u osnovi ozbiljno fizičko ili strukturalno oštećenje, istina je da su uzroci bola u leđima mnogo složeniji. U nastavku delimo sa vama 15 činjenica zasnovanih na najnovijim naučnim istraživanjima koje vam mogu promeniti način na koji razmišljate o ovom problemu i pomoći vam da se sa njim efikasnije nosite.
1. Promene na magnetnoj rezonanci (MR) nisu uvek uzrok bola
Možda ste čuli da imate „protruziju diska“, „degenerativne promene“ ili „spondilozu“, i pomislili da je to glavni razlog zašto vas bole leđa. Ipak, najnovija istraživanja pokazuju da se slične promene vrlo često vide i kod ljudi koji nemaju nikakve bolove. Na primer, kod osoba starijih od 40 godina, čak više od 50% ima neku „abnormalnost“ na snimku, iako su potpuno bez simptoma.
To znači da promene koje se vide na snimku nisu uvek ono što uzrokuje bol. Važno je da ne posmatrate nalaz izolovano, već da se on tumači u kontekstu vaših simptoma, pregleda i opšteg stanja.
Brinjikji et al. (2015). AJNR
2. Bol u leđima se najčešće ne povezuje sa ozbiljnom bolešću
Većina ljudi kada oseti jak bol u leđima odmah pomisli na nešto „ozbiljno“ – diskus herniju, degenerativne promene, trajno oštećenje. Ipak, u ogromnoj većini slučajeva (preko 90%) uzrok bola nije opasno ili trajno oštećenje, već se radi o tzv. nespecifičnom bolu u leđima – kada ne postoji precizan anatomski uzrok koji bi se jasno video na snimku.
To ne znači da je bol manje stvaran ili da nije važno obratiti mu pažnju. Naprotiv, znači da je u osnovi često reč o privremenoj disfunkciji, pojačanoj osetljivosti nervnog sistema, ili odgovoru tela na različite faktore — od stresa i zamora, do manjka kretanja.
Maher C. et al. (2017). The Lancet
3. Kretanje i fizička aktivnost su obično korisni – čak i kada osećate bol
Možda vam je neko nekada rekao da „ne treba da se pomerate dok vas boli“ – ali danas znamo da je produženo mirovanje često više štetno nego korisno. Savremene preporuke kažu da je dobro postepeno se vraćati pokretu, čak i ako je prisutan blagi bol.
Naravno, pokret treba da bude prilagođen vašem trenutnom stanju i ne sme dodatno pogoršavati simptome, ali aktivnost – a ne mirovanje – često ubrzava oporavak. Leđa vole pokret, a ne dugotrajnu neaktivnost.
NICE guidelines (2016); O’Sullivan et al. (2018)
4. Bol u leđima ne znači da je kičma „slaba“ ili „nestabilna“
Mnogi ljudi misle da ih boli zato što im je kičma „istrošena“ ili „slaba“, da im „pršljenovi beže“ ili da moraju da paze na svaku kretnju. Istina je da je ljudska kičma snažna, fleksibilna i otporna – čak i kada postoji bol.
Zapravo, ovakva verovanja mogu povećati strah i smanjiti pokret, što dodatno može produžiti simptome. Ako verujemo da su naša leđa krhka, počinjemo da se ponašamo kao da zaista jesu – izbegavamo pokret, slabimo i postajemo nesigurniji.
Ohrabrujuća vest je: leđa su napravljena da se kreću, a pokret im pomaže da postanu stabilnija, snažnija i manje bolna.
Dankaerts et al. (2006); O’Sullivan (2012)
5. Psihološki i socijalni faktori utiču na bol u leđima
Vaše raspoloženje, nivo stresa, kvalitet sna, odnosi na poslu i kod kuće, kao i vaša očekivanja o tome šta bol znači — sve to može uticati na intenzitet i trajanje bola u leđima. To ne znači da je bol umišljen, već da je telo povezano sa umom i da se međusobno utiču.
Kada smo pod stresom, napeti, zabrinuti ili iscrpljeni, naše telo može reagovati pojačanim osećajem bola. Isto tako, pozitivna iskustva, poverenje u plan lečenja i ohrabrujuća komunikacija mogu pomoći telu da se smiri.
Važno je znati: briga o mentalnom zdravlju takođe je deo brige o bolnim leđima.
Vlaeyen & Linton (2000); Nicholas et al. (2011)
6. Dugotrajno mirovanje može produžiti oporavak
Iako može delovati logično da je „ležanje“ najbolji način da se bol smiri, dugotrajno mirovanje zapravo može usporiti oporavak. U prvim danima bola može biti korisno kratkotrajno smanjenje aktivnosti, ali već posle nekoliko dana preporučuje se postepeni povratak uobičajenim dnevnim aktivnostima – u skladu sa mogućnostima i bez naglih pokreta.
Mirovanje može dovesti do slabljenja mišića, smanjenja pokretljivosti i povećane osetljivosti na bol. Nasuprot tome, umereno kretanje pomaže cirkulaciji, održava funkciju i doprinosi bržem smirivanju bola.
van Tulder et al. (2006); NICE Guidelines (2016)
7. Leđa se ne „troše“ sa godinama – promene su deo normalnog starenja
Mnogo ljudi misli da se „kičma istrošila“ jer više nisu u dvadesetim ili tridesetim. Istina je da su određene promene, kao što su disk degeneracija, spondiloza ili protruzije, normalan deo procesa starenja, kao što su sede vlasi ili bore na koži.
Prisutnost ovih promena na snimku ne znači da morate imati bol, niti da su one uzrok bola. Mnogi ljudi sa sličnim promenama nemaju nikakve tegobe.
Važno je znati: starost ne znači nužno bol, a aktivan stil života u svakoj dobi može pomoći u očuvanju zdravih leđa.
Brinjikji et al. (2015); Jarvik & Deyo (2002)
8. Ne postoji idealno „pravo“ držanje tela koje sprečava bol
Možda vam je neko rekao da morate da „sedite pravo“ ili da vam je „loše držanje krivo za bol u leđima“. Iako ekstremni položaji mogu doprineti nelagodnosti, trenutni naučni konsenzus je da ne postoji jedinstven, savršen položaj tela koji garantuje odsustvo bola.
Važno je da menjate položaje, krećete se redovno i slušate svoje telo. Neki ljudi se odlično osećaju u opuštenom sedenju, dok drugima više prija uspravno. Raznolikost i pokret su ključ.
Swain et al. (2020); O’Sullivan et al. (2012)
9. Diskus hernija ne mora da znači operaciju – i često se povlači sama
Dijagnoza „diskus hernija“ može zvučati zabrinjavajuće, ali dobra vest je da se u velikom broju slučajeva simptomi mogu uspešno rešiti bez operacije. Istraživanja pokazuju da se hernija diska često spontano povlači – posebno u slučajevima kada je reč o većim hernijama (ekstrudiranim ili sekuestrovanim). Ovaj proces se naziva resorpcija diska, i može se dogoditi prirodno u periodu od nekoliko meseci.
Konzervativno lečenje, koje uključuje individualizovane vežbe, fizikalnu terapiju, lekove i edukaciju, često daje odlične rezultate i vodi ka smanjenju bola i vraćanju funkcije.
U određenim situacijama operacija može biti preporučena – najčešće kada se javljaju ozbiljni neurološki ispadi (kao što su slabost noge ili gubitak kontrole bešike), ili kada je bol veoma jak i značajno remeti svakodnevni život, a ne dolazi do poboljšanja ni nakon 6–8 nedelja konzervativnog lečenja.
Važno je znati da je potreba za operacijom veoma retka – procene govore da se radi o svega 1–3% slučajeva. Većina ljudi se oporavi bez hirurške intervencije i uspešno se vraća svojim uobičajenim aktivnostima.
Chiu et al. (2018); Zhong et al. (2017); Orthopedic Reviews (2023); Physio-Pedia; NICE Guidelines
10. Vežbanje može smanjiti bol i pomoći u prevenciji recidiva
Mnogi ljudi izbegavaju fizičku aktivnost jer misle da će time pogoršati stanje. Međutim, različiti oblici vežbanja dokazano smanjuju bol u leđima, poboljšavaju funkcionalnost i sprečavaju ponavljanje tegoba.
Nema jedne „najbolje“ vežbe za sve – najvažnije je da program vežbanja bude individualizovan, bezbedan i dosledno sprovođen. Od vežbi snage i izdržljivosti, preko pokretljivosti, pa do aerobne aktivnosti – sve to može doprineti zdravlju kičme.
Hayden et al. (2021); Steiger et al. (2012)
11. Kvalitet sna utiče na bol u leđima – i obrnuto
Ljudi koji pate od hroničnog bola u leđima često imaju poremećaje sna – ali je manje poznato da loš san može doprineti nastanku i jačanju bola. Istraživanja pokazuju da nedostatak sna utiče na to kako telo procesira bol, povećava osetljivost nervnog sistema i smanjuje toleranciju na napor.
Zato je važno obratiti pažnju na higijenu sna kao deo procesa oporavka – redovno spavanje, mirno okruženje i relaksacione tehnike mogu doprineti smanjenju simptoma.
Finan PH, Goodin BR, Smith MT. (2013). Sleep and pain. Sleep Med Clin.
12. Ne morate čekati da bol potpuno nestane da biste se pokrenuli
Jedno od čestih pogrešnih uverenja je da treba čekati da bol potpuno nestane pre nego što se osoba vrati svakodnevnim aktivnostima ili vežbanju. U stvarnosti, postepeno i pažljivo vraćanje pokretu čak i uz prisutan bol može doprineti oporavku.
Pokret umerene intenzivnosti koji ne pogoršava stanje, može pomoći u smanjenju napetosti, poboljšanju cirkulacije i obnavljanju normalne funkcije. Bol ne mora biti znak štete, već ponekad signal da telo još uvek prilagođava senzitivnost
O’Sullivan et al. (2018); Caneiro et al. (2021)
13. Strah od pokreta može pojačati i produžiti bol u leđima
Kada nas duže vreme bole leđa, prirodno je da počnemo da izbegavamo određene pokrete u strahu da ne pogoršamo stanje. Međutim, taj strah od pokreta može dovesti do manjka aktivnosti, pojačane napetosti, slabljenja mišića – i na kraju, doprineti hronifikaciji bola.
Ovo stanje se naziva kineziofobija i predstavlja jedan od važnijih faktora koji utiču na dužinu trajanja i intenzitet simptoma. Dobra vest je da se strah može prevazići kroz edukaciju, postepeno izlaganje pokretima i podršku stručnjaka.
Pokret je bezbedan kada je prilagođen, postepen i dosledan – a povratak pokretu često je ključni deo oporavka.
Vlaeyen JW & Linton SJ. (2000); Leeuw M et al. (2007)
14. Što više razumete bol, to su veće šanse za oporavak
Edukacija o tome šta bol jeste (i šta nije) ima terapeutski efekat. Ljudi koji razumeju da bol u leđima nije uvek znak oštećenja i da pokret može biti bezbedan, brže se oporavljaju i imaju manji rizik od hroničnosti.
Ovaj pristup poznat je kao pain neuroscience education – i deo je savremenih fizioterapijskih smernica u radu sa osobama koje imaju bol u leđima.
Louw A, Diener I, Butler DS, Puentedura EJ. (2011)
15. Pristup koji uzima u obzir celu osobu daje najbolje rezultate
Bol u leđima nije samo „problem leđa“. Efikasno rešavanje podrazumeva celovit pristup koji uključuje telo, emocije, okruženje i navike. Kombinacija edukacije, pokreta, psihološke podrške i životnog balansa donosi najbolje i najdugoročnije rezultate.
Savremeni fizioterapeutski i medicinski pristupi sve češće idu ka individualizovanom i biopsihosocijalnom modelu lečenja – koji ne leči samo simptome, već razume čoveka kao celinu.
Waddell G. (2004); O’Sullivan P. et al. (2016)
Bol u leđima je kompleksan i često pogrešno shvaćen problem, ali istovremeno i vrlo čest, prolazan i rešiv. Razumevanje savremenih naučnih saznanja o uzrocima, lečenju i prevenciji bola može vam pomoći da napravite informisane izbore, bez nepotrebnog straha i pasivnosti.
Ohrabrujuća vest je da se većina ljudi sa bolom u leđima uspešno oporavlja, posebno kada se primeni celovit, aktivan i individualizovan pristup. Ako se i vi suočavate sa ovim problemom, znajte da niste sami, i da postoji efikasan put ka oporavku.
Ukoliko želite stručnu procenu, podršku i plan vežbanja prilagođen vama, tim fizioterapeuta iz Phoenix centra je tu da vam pomogne.
Autor: Nevena Miletić, fizioterapeut
